Tokom 2023. godine, inspekcija rada u Srbiji je u okviru 66.896 nadzora otkrila 6.315 radnika koji su radili „na crno“. Ovi radnici su bili zatečeni kako kod registrovanih, tako i kod neregistrovanih subjekata, što ukazuje na rasprostranjenost ovog problema. Nakon intervencije inspekcije, više od 60% njih dobilo je zakonito zaposlenje, čime je značajno unapređen njihov radnopravni status.
Izdato je 5.573 rešenja za otklanjanje nepravilnosti, kao i 8.023 upozorenja i naloga. Kazne za prekršioce iznosile su preko 212 miliona dinara, dok su neregistrovani subjekti dobili 269 rešenja za uvođenje u zakonske tokove.
Problemi i moguća rešenja
Rad na crno ostaje rasprostranjen zbog kombinacije ekonomske nesigurnosti, niske svesti o pravima radnika i nastojanja poslodavaca da smanje troškove poslovanja. Mnogi radnici prihvataju poslove bez ugovora zbog nedostatka boljih mogućnosti, što ih ostavlja bez osnovnih prava i osiguranja.
Kontinuirano sprovođenje inspekcijskih mera, bolja edukacija radnika i podsticaji za poslodavce koji poštuju zakone mogu značajno doprineti smanjenju ove nelegalne prakse. Rad na crno nije samo problem pojedinaca, već ugrožava ekonomsku stabilnost društva u celini.
Uticaj na ekonomiju i društvo
Rad na crno ne utiče negativno samo na radnike već i na celokupnu ekonomiju. Gubitak prihoda od poreza i doprinosa značajno smanjuje mogućnosti države da ulaže u javne usluge poput zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite. Istovremeno, legalni poslodavci koji poštuju zakone nalaze se u nepovoljnijem položaju u odnosu na one koji izbegavaju svoje obaveze. Borba protiv rada na crno zato nije samo pitanje pravde, već i ključni korak ka stvaranju fer i održivog tržišta rada.
