Rad nedeljom i dalje izaziva polemike u Srbiji, posebno u sektoru trgovine koji zapošljava više od 212.000 ljudi. Prema podacima sindikata, većina trgovaca retko može da se „pohvali“ neradnim danom nedeljom, jer gotovo sve prodavnice rade sedam dana u nedelji.
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) već godinama pokreće inicijative za zabranu rada nedeljom. Iako su prvi pokušaji naišli na podršku zaposlenih i delimično poslodavaca, konkretni rezultati su izostali zbog nedostatka političke volje.
Sindikati ponovo traže zabranu rada nedeljom
U međuvremenu, Hrvatska je donela zakon kojim se rad nedeljom ograničava na samo 16 nedelja godišnje, a slične mere postoje i u mnogim zemljama Evropske unije. Sindikat ASNS veruje da bi Srbija mogla da primeni sličan model, čime bi se omogućilo trgovcima da imaju više vremena za porodicu i odmor, dok bi profit trgovinskih lanaca ostao stabilan zahvaljujući povećanoj kupovini u drugim danima.
Podrška građana i poteškoće u realizaciji
Inicijativa ASNS-a dobila je podršku više od 35.000 građana koji su potpisali peticiju za zabranu rada nedeljom. Međutim, najveći izazov ostaje uvođenje zabrane za tržne centre, gde su zakupci u obavezi da rade svih sedam dana u nedelji. Sindikati naglašavaju da bi rad nedeljom trebalo da bude plaćen kao državni praznik, uz dodatnu nadoknadu od najmanje 110% od osnovne zarade.
Šta kažu potrošači?
Prema predsednici ASNS-a, Ranki Savić, građani Srbije mogu prilagoditi svoje navike i nabavke obaviti drugim danima u nedelji. Ističe da bi slobodna nedelja bila prilika za građane da više vremena provedu sa porodicom ili u prirodi, umesto u tržnim centrima.
Iako potpuna zabrana rada nedeljom možda nije realna, veća zaštita prava zaposlenih i dodatno plaćanje rada nedeljom bili bi važan korak ka humanijem i fer tretmanu radnika u trgovini. Sindikati nastavljaju borbu za bolje uslove, uz apel vlastima da poslušaju glas radnika i građana.
